Zoran Anchevski

BIO | WORK

BETWEEN TWO WORLDS

Lost between two worlds one dead, the other incapable of being born with neither brow nor nape So little brain is left per capita so little sense in this domain of ragged crags and years of drought Headless but at the head eunuchs and petty minds Someone said: Acheron's ahead, as deep as life We sleep the night in the camp of previous wretches full of sheep-droppings and mercurial waste We wait for the ferryman to ferry us across for free to the misty shore that end of our hopes to Salvation the final fall To the end that our Salvation is or is not is ? ! .

Меѓу два света

Скитнати меѓу два света еден мртов – другиот немоќен да се роди ни чело ни тил имаме Толку малку мозок ни остана per capita толку малку разум во предел од сури спили и сушни години Без чело а на чело со евнуси и ситни души Рече некој: „Ахеронт е пред нас“ – длабок ко живот Ноќиме во логор од некои претходни бедници полн брбушки и живин отпад и секој зачмаен во групниот грев го чекаме Бродарот без пари да не пренесе преку до брегот маглив до целта надежна до Спасот што пропаст е крајна до Крајот што светиот Спас ни е не е е ? ! .

halfVERSES

I see some halfGods halfCircle halfEurope and stay for halfDay halfHour in halfDarkness halfDream halfPeace torn between halfLegal halfStates then halfDead halfMad in halfVoice offer halfSolutions to the halfDrunk halfLiterate halfAware but angrier than ever halfSavages halfCultured Ah, half– half– everything crumbles in half halfOffal Translated by Sudeep Sen and the author

Полустишие

Гледам некои полуБожества полуКружат низ полуЕвропа и полуДневно полуЧасовно престојуваат во полуМрак полуСон полуМир растргани меѓу полуОстрови полуМесечини полуСонца полуПразни полуЛегални полуДржави та полуМртви полудени со полуГлас нудат полуРешенија на полуПијани полуПисмени полуСвесни а полути од кога и да е полуСелани полуГраѓани Ааах, полу – полу – сè наполу ни оди – полуција чиста

FATE

Like a sailor at the end of history, in the eye of a storm, in the naval of the world which pools the blood and swirls it wide, tied to the mast of this Balkan ship which neither sinks nor sails, turned into an unsealed ear I hear the song of the mermaids which is an air-raid warning, I hear the roar of the waves which run headless like heedless dogs and break upon this un- known shore, bite. . . Then I know: the cross-currents of the world haul us in that direction from Scylla to Charybdis to the embrace of impudent Europe, which, like the lavish Circe, first wants to make us swine and throw us into her Balkan sty to feed us with swill, to do as she pleases and then, as if to parcel out dignity, enjoy our heroic odes and epics.

Судбина

Како морнар на крајот од историјата, во окото на бурата, во папокот на светот што вири крв и ја шири, врзан за јарболот на овој балкански брод што ни тоне, ни плови, сиот уво незапечатено сторен го слушам појот на сирените што предупреда е за воздушен напад, го слушам татнежот на брановите што безглаво јуришаат ко кучиња дрчни и плескаат по овој познат – непознат брег, гризат... Тогаш знам: струите подводни, светски, незапирливо натаму нè носат: од Скила и Харибда кон прегратките на Европа безочна што ко Кирка дрочна свињи сака прво да нè стори да нè фрли во калта од кочината балканска и со помија да нè храни да си тера како што & годи за потем, за малку барем да нè удостои, да ужива во нашите херојски епови и оди.

SURVIVAL

Having exhausted every possibility of any future at this time rejecting it like an empty shell like a used rubber we set off in search of a surrogate self But the past is a yoke impossible to deal with an absolute controversy a civilized invention to unify views to channel thoughts and wash brains— a biological need of oxen The past is a dead quote a transcript a carrion we devour like vultures each tugging at its own piece scared lest we lose ourselves lest our corpuscles blacken lest our sight desicate and our brood perish Every possibility is exhausted the heroes are weary decimated the search unavailing Silently Covertly we retreat into the shadow of our skins into our cocoon for permanent hibernation

Опстанок

Откако секоја можност за иднина во сегашноста ќе ја исцрпиме и отфрлиме како празна черупка употребена гумичка поаѓаме во потрага по замена на себеси Но минатото е јарем со кој никако да се справиме апсолутна контроверза цивилизациски изум за единство на погледи канализирање мисли и миење мозоци – биолошка потреба на ѕевгарот Минатото е мртов цитат препис стрвина врз која се нафрламе како мршојади тегнејќи секој свое парче уплашени да не се изгубиме себеси да не ни поцрнат белите крвни зрнца виделцето да не ни пресуши и окотот да не ни пцовиса Секоја можност е исцрпена хероите уморни десеткувани потрагата јалова Молкум Потајум си се повклекуваме во кожинката наша во чаурата ни за трајна хибернација

HISTORY

When the moon is a peeled orange dripping-heavy at night – Minerva, the owl, flies away blindly into darkness – careful, pedantic – joyfully listening to every murmur of the previous day, following every spasm in dreams overhearing every sigh of love quietly without disturbing anything – and, with satellite-precision attacks her victims. During the day when the sun is a dazzling cauldron tintinabulating across the sky, when we are in haste, unable to greet each other; when we have no time to see one another, or, to see who is there, or missing; she is resting at ease in its burrow, masticating, consuming her prey. Translated by Sudeep Sen and the author

Историја

Кога месечината е излупен портокал што дрочи во ноќта – Минерва, бувот, потамина излетува во мракот и ревносно, со радосно уво, го слуша секој мрмор од претходниот ден, го следи секој грч во сонот, ја заушува најтивката љубовна воздишка и без ништо да нарушува, со сателитска прецизност ја наоѓа својата жртва. Потем дење, кога сонцето е калаисано котле што се тркала и ѕингара по небото, кога безглаво итаме кон нашиот одложен крај и немаме време да се видиме, да видиме кој од нас го нема, ни фали, таа спокојно, во своето дувло, уловот си го прежива и вари.

I AM A BOTTLE

submerged – two-thirds in the sea. I contain no messages for the world – only digits designating my birth-date. I do not feel the greedy hands gripping my chilled body, nor parched lips thirsting – ‘O’ thirsting, for my mouth – I hear no words of praise for the bosom-fluid I bore. I float, emptied of myself, of the soothing liquid-dark that matured, aging in the cellar. Ebbs, tides of life have swept me to unknown shores, exhausted me into oblivion. Now, I yearn for a storm, its gait gathering in the garden – the sea grabbing my throat, burying me in deep waters to find, finally, my peace. Translated by Sudeep Sen with the author

Како шише

Како шише потонато две третини в море не содржам никаква порака за светот – само бројки за моето потекло втиснати на дното. Не ги чувствувам веќе жешките усни што од мене отпивале жедно, ни рацете што за мене се грабале, не ги слушам веќе пофалните зборој за она што долго во себе сум го зреел. Се лулам сосема испразнет од себе, од мекиот подрумски мрак што трпеливо, со години сум го впивал. Приливот и одливот на животот ме носат де поблизу, де подалеку од брегот, ме заморуваат до заборав. Сега сè пожелно го чекам оној бран што во морската мешина се збира, да ме зграби за врат, да ме поклопи и конечно да се смирам.

SPEECH

I s-s-stammer b-b-before the g-g-gates of Babylon want say can't talk My voice cracks multiplies under my tongue the words spawn And I wonder did I utter this word or it me we'll deceive each other ever as we have forever since the word go since our first babel-babble What an ef-ef-fort to recognise ourselves in this wilderness of mirrors in the womb of this va- cant world, clam-shell the p-p-pre-pre-pre-pre- existence of the echo.

Говор

Пелтечам п-п-пред п-п-п- портите на Вавилон сакам кажам – не знам речам Гласот се двои се множи под јазик се мрести зборот Па се прашам: го кажав ли јас тој збор или тој мене или се лажеме – ќе се лажеме до бескрај како што сме се лажеле уште од памтивек од првичниот ни џагор-говор – напор да се препознаеме во оваа дивина од огледала во утробата на овој пра- Зен свет – школка пра-пра-пра-пра- постојбина на ехото.